Finansije i Osiguranje - Srbija

Paraf na kineski kredit u avgustu

Kineski kredit vredan 344 miliona dolara neophodan za revitalizaciju dva bloka termoelektrana „Kostolac B1” i „Kostolac B2”, ukupne snage 700 megavata, mogao bi sa državnom kineskom Eksim bankom da bude potpisan krajem avgusta u Kini, tokom najavljene posete predsednice Skupštine Srbije dr Slavice Đukić-Dejanović toj zemlji, potvrdio je juče u razgovoru za „Politiku” Dragan Jovanović, generalni direktor ovog preduzeća.

Ukoliko bi došlo do realizacije prve faze ovog aranžmana za koji Srbija ima obećanja najviših državnih kineskih zvaničnika, Kostolac bi do kraja godine mogao da počne da koristi ovaj kredit, što je vrlo važno, jer bi se time ispoštovala unapred utvrđena dinamika radova na završetku ovog velikog posla, pojašnjava prvi čovek Kostolca.

Ceo paket aranžman je podeljen u dve faze. Prvu čine projekti revitalizacije dva bloka, izgradnja kompletnog postrojenja za odsumporavanje, kao i izgradnja pristaništa na Dunavu, deo putne mreže i železničkog koloseka.

Posebnost ovog ugovora je u tome što je potpisan u dolarskom iznosu, a paritet dolar–evro u ovom času ide u korist Srbije. Trenutno je taj odnos jedan prema 1,4 u korist evra, što znači da je ovaj projekat pojeftinio za Srbiju za oko 16 odsto.

Ceo kredit, koji je deo međudržavnog sporazuma potpisanog između Srbije i Kine, vredan je 1,06 milijardi dolara. Dobijanjem ovih 344 miliona Kostolac bi praktično odmah krenuo u pripremu za revitalizaciju bloka B1 snage 350 megavata, dok bi se naredne godine startovalo sa ugradnjom opreme na bloku B2 i procesom odsumporavanja.

Druga posebnost ugovora je relativno visoko učešće vrednosti naše opreme i radova u celom aranžmanu. Kinezima pripada 53, a nama 47 odsto.

– To je vrlo visoko učešće za našu stranu, pogotovo ako se zna da se kredit odobrava pod preferencijalnim, povlašćenim uslovima kineske države, ističe on, napominjući da je za sada neizvesno da li će kineski partner učestvovati i u drugoj fazi ili će za taj deo posla biti angažovan neko drugi.

Upitan zašto sa Eksim bankom zapravo još nije potpisan ugovor, ako je rok bio 8. jun, uz klauzulu da ugovor može biti i raskinut, Jovanović kaže, da je Eksim banka početkom juna, kada je bila u Beogradu, zamolila za produženje roka zbog komplikovane procedure, tako da je napravljen novi aneks i rok produžen do kraja godina. Ono što je Kostolcu, međutim, dalo vetar u leđa, da bi taj posao mogao biti gotov već krajem narednog meseca, je izjava kineske strane koja je u zvaničnom razgovoru potvrdila da je država Kina odobrila ovaj kredit.

– Poznajući Kinu kao veoma ozbiljnu državu to je značajna izjava i iza toga ne bi trebalo da se dogodi nešto suprotno, ističe Jovanović, naglašavajući da je Srbija Eksim banci najavila da očekuje potpisivanje tog kreditnog ugovora krajem avgusta.

Rehabilitacija bloka B2 je urađena kao prva faza prošle godine i time je postignuto mnogo, jer je taj blok sada u punoj snazi, što je prvi put od kako je on pušten u rad 1991.

Druga faza, koja bi trebalo da se uradi naredne godine, je produženje životnog veka bloka zamenom vitalne opreme koja će obezbediti 150.000 sati dodatnog rada.

– Za taj blok, ako bude potpisan ugovor o kreditu, trebalo bi da refinansiramo troškove u iznosu od oko 64 miliona dolara i da odmah uđemo u pripremu za blok B1 i odsumporavanje. Naš projekat je veoma isplativ. Ulažemo u blokove kojima se produžava životni vek za 25 godina i koji će dati novih 60 megavata snage. Samo sa tom dodatnom snagom u narednih 20 godina lako je doći do računice o isplativosti ovog projekta, rekao je Jovanović.

Ukoliko, iz nekog razloga, ne bi došlo do potpisivanja kreditnog aranžmana sa kineskom bankom, deo koji je Kostolac sam uložio u revitalizaciju bloka B2, ne bi ugrozio nastavak posla, ali bi kompanija bila izložena većim finansijskim naprezanjima.

 U Kostolcu se paralelno sa revitalizacijom blokova planira i proširenje kopa „Drvno” na oko 12 miliona tona uglja godišnje.

– Prema sadašnjim elaboratima, na ovom kopnu imamo oko 350 miliona tona još raspoloživog uglja i sa ovom dinamikom potrošnje i izgradnjom novog, resurs bi bio obezbeđen do kraja životnog veka, odnosno do 2050. godine, kaže Jovanović.

Kada je reč o ceni struje, Jovanović priznaje da sa trenutnom cenom kilovat-sata i postojećim nivoom troškova može da pokrije tekuće troškove poslovanja, ali da mu za investicije ne ostaje ništa. Upitan koja bi to cena bila da bi im ostajalo i za investicije, Jovanović objašnjava, da se investicije definišu u okviru sistema EPS-a, koji je centralizovan i novac ide prema prioritetima.